Koliko para - toliko muzike, stara je poslovica u srpskom narodu, ali u Partizanu neće moći jednoga dana, kada pogledaju iza sebe, da kažu isto u vezi Avrama Granta. Slobodno se već sada može reći bivšeg trenera, jer je Izraelac putem svog menadžera i medija obavestio javnost da odlazi 15. maja, zbog bolje ponude, što nije baš manir evropskog stručnjaka.

Nekoliko dana ranije je citirao suprugu na konferenciji za medije koja je izjavila da joj nije jasno zbog čega Grant u našoj zemlji radi za tako malo novca. Već tada je bilo jasno da nešto "ne štima". Da li je odjednom Grant shvatio da on u stvari vredi više od "tričavih" 900.000 evra koliko mu je "težak" ugovor u slučaju plasmana u Ligu šampiona, ili se uplašio izazova kvalifikacija za elitu. Da je novac zaslužio, jasna je ocena da nije. Ostavljeno mu je 10 bodova jesenas, a u našoj ligi to je prednost koja vam garantuje da možete da izgubite od tri najveća rivala, a da na kraju ponovo budete prvi. Izraelac je, ako se pogleda učinak u derbijima, nastavio tradiciju stranih trenera protiv Crvene zvezde (nijedan nije uspeo da osvoji ni bod, a da stvar bude problematičnija, ni da njegov tim postigne gol u večitom derbiju, prim. aut.). Ukoliko se tome doda da je postao jedini trener u istoriji dugoj 66 godina koji je za mesec dana čak tri puta osetio poraz od rivala, čime je umrljao titulu i sav rad koji su njegovi prethodnici na klupi napravili, pitanje opravdanosti uloženih sredstava u njega gubi svaki smisao.



Jedna od izjava koja je poprilično naljutila ne samo navijače, nego i pojedine članove Upravnog odbora kluba, bila je da Partizan igra mnogo brže nego što je to bio slučaj jesenas. Istina, zahtevao je Izraelac da Partizan igra na prvu, ali žrtva toga su bili i rezultati i igra. Osim meča sa Vojvodinom i Radom, crno-beli nijednog rivala nisu nadigrali kao jesenas. U prilog tome ide i tvrdnja da je sezona počela u januaru, prvak Srbije bi gledao u leđa komšijama.

Statistički gledano, iako ima još jedno kolo do kraja, Partizan je u zaostatku šest golova u odnosu na prvi deo sezone, mada taj učinak može da se donekle opravda povredama Eduarda i Marka Šćepovića. Ipak, ono što nema opravdanja je lutanje u taktici, rotiranje igrača, nekih, doduše, na pozicije kojima mogu da odgovore, a neke na mesta na kojima nikada nisu igrali, kao i nazadovanje u formi najvećeg bisera Lazara Markovića pod Grantovom palicom.

Takođe, stalno kukanje i poređenje situacije u Srbiji sa onom u Engleskoj je u najmanju ruku neumesno. Partizan možda platežno nije Čelsi, Vest Hem (Grant tamo ima najgori skor od svih menadžera koji su za stalno bili zaposleni u klubu od osnivanja, prim. aut.) ili Portsmut, ali prvak Srbije ima više titula nego ova tri kluba zajedno, a poput "plavaca" sve do ove sezone je imao i jedno finale Kupa šampiona!

Čak ni verovatno najneuspešniji trener koji je vodio Partizan, Jirgen Riber, nije uspeo da "navuče" na sebe toliko nezadovoljstvo na tribinama, koliko je to pošlo za rukom Grantu u tri meča sa Zvezdom.



Uprava je u situaciji, koja je bila paradoksalna sama po sebi (sukob sportskog direktora i trenera sa čelnicima), pokušala da sa Grantom stiša vulkan koji je ključao i donekle uspela. Marketinški potez je doneo to da se ime Partizana češće spominje u svetskim medijima, kao i da deo fanova brzo zaboravi Aleksandra Stanojevića, razmišljajući da klub sada vodi "bivši trener Čelsija". Ipak, pozadina da je posao dobijao zbog dobrih veza, kao i da mu menadžerisanje nije strano zbog toga što je radio kao sportski direktor u "plavcima" iz dana u dan su opterećivali poziciju nekadašnjeg selektora Izraela. Ni ispadanje u Čempionšip sa Vest Hemom (koji od njegovog odlaska igra sjajno i na putu je povratka u elitu), kao i sa Portsmutom, nisu bili nešto što bi mu olakšalo posao.



Za nekoliko dana poglavlje, kada su odnosi Granta sa Partizanom u pitanju, biće zatvoreno, Izraelac će bez previše osvrtanja dodati u svoju biografiju šampionsku titulu, bez obzira kome pripadaju zasluge za istu, kao i posao u Engleskoj, gde je neko spreman da mu da više novca. Neće mnogo žaliti u Humskoj za njim, ali će se verovatno pitati da li je novac za njegovu platu mogao racionalnije da se potroši. Vuk Rašović se dokazao u Teleoptiku, a veliki je red bivših igrača i trenera koji su mogli za daleko manju sumu da urade isti posao, samo možda još bolje.

Sada se čeka Upravni odbor, usvajanje sporazumnog prekida saradnje sa Grantom i biranje novog trenera. Čini se u ovom trenutku da je Vladimir Vermezović najbliži trenerskoj klupi i pokušaju da ponovo napravi čudo kao pre nekoliko godina i dogura daleko sa crno-belima u Evropi.