Prošlo je dugih devet godina od kako je Juventus osvojio poslednji (priznati) Skudeto. Čak i tokom manje uspešnih perioda u sezoni, crno-beli su marljivo sakupljali bodove i potpuno zasluženo, bez i jednog poraza, doneli novi pehar u Korso Galileo Feraris, 32.

Što se mene lično tiče, imam obavezu da priznam grešku... Početkom decembra prošle godine rekao sam da Juventus ne može do titule. Ali, krenimo redom...

Početak "daminih" sezona 2009/10 i 2010/11 ispratili su dolasci novih trenera (Ferara, Del Neri), masivno ulaganje u igrački kadar i pompezni nagoveštaji o vraćanju titule u podnožje Alpa. Dve sezone uzastopno klub je trku završavao na razočaravajućem sedmom mestu.

Ništa se nije promenilo ni na startu 2011/12... Baš zato, Juventini su bili svesni da ne smeju olako da najavljuju pohod na sam vrh, ali Skudeto broj 28 (ili 30) je stidljivo čučao u mislima svih koji imaju veze sa gigantom iz Torina. Milan je važio za favorita i imao sve preduslove da odbrani zvanje šampiona. Mnogi su u analizama i pretpostavkama konačnog ishoda Kalča u prvi red favorita za titulu, ispred Juventusa, ubrajali Inter, Napoli i Romu.



Sam Antonio Konte govorio je o napadu na treću poziciju, što je, u skladu sa dugoročnim, kvalitetnim i racionalnim planom kluba, bio prvenstveni cilj za predstojećih desetak meseci. Tek negde po završetku 30. kola slobodno je rekao da "van realnih očekivanja na startu takmičenja, Juventus može da se smatra kandidatom za Skudeto". Evo šta je izjavio na četiri runde pred kraj prvenstva, kada je njegov tim imao tri boda više od najbližeg pratioca.

- Ovo je proces koji je rastao vrlo brzo. Kao prvo, još uvek nismo ništa osvojili, jer do kraja su ostale još četiri utakmice. U njima ćemo nastojati da ispunimo svoj san o Skudetu, a to je nešto o čemu niko nije ni razmišljao u ranom delu sezone – rekao je Konte.

Zbog starog običaja da se titule osvajaju u duelima protiv "manjih" klubova, četiri remija u prvih devet kola nije ulivalo poverenje u snagu Juventusa. Međutim, kako su se runde odmotavale, crno-beli su igrali svoju igru i strpljivo krčili put ka konačnom uspehu.



Gde se slomila sezona?

Spomenuo sam u onom tekstu da "staroj dami" nedostaje vrhunski napadač koji će individualnom majstorijom moći da donese tri boda u utakmicama u kojima se autsajder brani sa 11 igrača, klupom, fizioterapeutima i vozačem klupskog autobusa. Torinezi su priveli sezonu kraju sa 15 remija, od čega su čak 11 puta ispustili bodove protiv timova iz donjeg dela tabele, a samo u četiri situacije (Napoli, Roma, Milan, Udineze) remizirali u "jačim" utakmicama.

Piše isto u onom tekstu da bi od februara Milan trebalo da pokaže pravo lice. Od početka drugog meseca u godini, u devet mečeva oni su upisali šest trijumfa i tri remija. Usledio je period u kojem su i povrede nekih od vodećih igrača učinile svoje. Ispostavilo se da je ekipa previše istrošena i da fenomenalni Zlatan Ibrahimović nema snage da još jednu sezonu potpuno sam iznese na svojoj kičmi.



Milan je stao krajem marta i početkom aprila, a Juve od četri boda minusa, što je bila najveća prednost "rosonera", došao do tri boda suficita. U odlučujućim trenucima šampionata, previše oslonjeni na potrošenog Zlatana, Alegrijevi igrači nisu mogli da isprate korak kojim je plesala "stara dama".

Što se tiče druge strane, crno-beli su imali krizu u periodu od početka februara do sredine marta, kada su na sedam uzastopnih utakmica, sa izuzetkom jedne pobede, remizirali. A onda su podesili mašineriju na režim "bez milosti". U poslednjih 11 kola, od moguća 33, osvojili su 31 bod!

Derbi

Iako mislim da se pitanje šampiona ne rešava u derbijima, onaj između Milana i Juventusa će uvek biti predmet rasprave kada se govori o sezoni 2011/12. Apsolutno svima je bilo jasno da je lopta posle šuta Muntarija prešla gol liniju i da je Milan trebalo da povede sa 2:0. Možda bi do kraja utakmice bilo 5:0 za Milan, a možda bi isto tako bilo i 6:2 za Juve. Završilo se sa 1:1 i bodovi su podeljeni. Svaka strana ima svoju teoriju o tome šta bi se desilo da je gol priznat, ali nije... I tu se priča završava...



Uostalom, Juve je tokom sezone pokazao da zna kako se igraju velike utakmice. Počevši od meča sa Milanom u Torinu (2:0), preko "derbija Italije" u Milanu (2:1) i Torinu (2:0), pa sve do utakmica u kojima je Romi (0:3) i Napoliju (0:4) bilo neprijatno što ih je raspored odveo na "Juventus Arenu".

Antonio Konte

Za one koji brzo zaboravljaju... Prošlo je manje od 12 meseci otkako je čovek po prvi put u trenerskoj karijeri dobio priliku da tokom čitave sezone predvodi tim u najjačoj ligi. Došao je pravo iz Serije B, gde je sa Sijenom izborio direktan plasman u italijansku elitu. Doneo je entuzijazam, iz igračkih dana na klupu preneo neverovatnu želju za pobedom i novom filozofijom pokrenuo uspavanog diva.



Pretvorio je Juve iz prosečne, klasične italijanske ekipe, u onu koju je milina gledati. Često je menjao formacije, prilagođavao se trenutnim okolnostima, ali pre svega forsirao maksimalno ofanzivan fudbal. Najvažnije od svega, ovaj fantastičan rezultat postigao je sa veoma dobrom, ali ne i vrhunskom ekipom. Pojedinci ga nisu interesovali, već samo segmenti njihove igre koji se koriste za dobrobit tima. Juve u ovoj sezoni nije zavisio od individue. Dovoljno ovoj priči ide u prilog podatak da je golove postizalo čak 20 različitih igrača.

Imao je Konte period (početkom 2012.) u kojem je bilo primetno da ga opterećuje rekord nepobedivosti. Bojažljivo je vodio ekipu, nekada se previše čuvao poraza, ali kada je video da je u poziciji da može da odlučuje o tituli, sve je u Juventusu ponovo počelo da funkcioniše kako treba.



Taktika i brojke

Šampion ima najmanji broj primljenih golova u ligi (20). Ipak, on je, prvenstveno, posledica dominantno napadačkog pristupa. Nedostatak kvalitetnog levog beka najviše je opredelio Kontea na transformaciju sistema u onaj sa tri igrača u odbrani. Pokušavao je "mister" sa Đorđom Kijelinijem na poziciji levog beka, ali se pokazalo da ovaj vrhunski centralni defanzivac ne može na istom nivou da odradi posao na boku. Upravo zato je Konte svoju omiljenu formaciju prilagodio ekipi i većinu mečeva odigrao u nekoj verziji postavke 3-5-2, kako bi maksimalno iskoristio igrače koje ima na raspolaganju.

De Ćelje i osporavani Bonući su se u poslednja dva meseca "probudili", pa možda i nagovestili da će u budućnosti zaista potvrditi nagoveštavani potencijal. Međutim, onaj moćni, evropski konkurentan Juve definitivno mora da poseduje bolju defanzivu od ove koja je dovoljno dobra za trenutne uslove na "čizmi".



Trio MVP (Markizio-Vidal-Pirlo) verovatno snosi najveće zasluge za osvajanje Skudeta. Trojka u centru terena je zastrašujuće dobro odigrala čitav šampionat. Stizala je da razigrava one pored i ispred sebe, neretko postiže golove, a u isto vreme i da pokriva rupe pri napadima protivnika.

Điđi Bufon je tek s vremena na vreme dolazio u priliku da pokaže zašto je jedan od najboljih čuvara mreže u istoriji igre... Juventus je prošao ciklus sa čak 21 utakmicom na kojoj nije primio gol, što je iz ugla njihovih konkurenata u najmanju ruku depresivno.

Statistika nepobitno pokazuje da je Juve bio dominantan u odnosu na protivnike. U proseku je Konteova četa po utakmici imala 60 odsto poseda lopte, čak 84 odsto uspešnih pasova, ali i šutirala više od 19 puta ka golmanu na drugoj strani terena.

Što se tiče ostatka tabele i konačnog rasporeda, napisao sam u onom tekstu da je posle Juventusa i Milana Udineze najblži vrhu, da će Ranijeri dobiti otkaz pre kraja sezone i da Interu treba malo čudo da dođe do trećeg mesta, da će LŠ "pojesti" Napoli, da će Roma imati previše oscilacija da bi ostvarila zapaženiji rezultat... ali dobro sad...



Šampioni: ako je klub poslednji put poražen pre punih godinu dana (15. maj 2011, Parma - Juventus 1:0), onda nema smisla arhivirati sezonu 2011/12 van odeljka sa naslovom "Impresivno".

Juve sa par pravih pojačanja može da bude monstruozno dobar. Vratili su se u Ligu šampiona (što automatski znači i lakše dovođenje vrhunskih igrača), imaju fantastičnu osnovu za velika dela i u godinama koje dolaze biće u poziciji da uvek flertuju sa uspehom. A kada je "dama" u poziciji da flertuje, ona obično dobije to što hoće.

Ne tvrdim, samo kažem...