Gladijatorskim trijumfom u meču za teniske udžbenike sa Rafaelom Nadalom, u finalu Otvorenog prvenstva Australije, Novak Đoković istakao je ozbiljnu kandidaturu za osvajanje “Golden slema”. Podsetimo, nijednom igraču u istoriji “belog sporta” nije pošlo za rukom da objedini sve četiri gren slem titule i zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u kalendarskoj godini. U ženskoj konkurenciji to je učinila 1988. godine Štefi Graf. I niko drugi, nadamo se do najboljeg srpskog sportiste.

Pred Novakom Đokovićem je dug put u tek započetoj sezoni i nametanje imperativa prvom teniseru sa ATP liste je potpuno nepotrebno i nekorektno. Ali, na osnovu pruženih partija u poslednjih 13 meseci Đoković je naveo svoje navijače da sanjare i o ovakvom dostignuću. Ponavljamo, nezabeleženom u istoriji teniske igre.

Nije tajna da dobar deo svetske javnosti priželjkuje brz pad Novaka Đokovića. Međutim, dobar deo zaljubljenika u tenis upravo u Noletu vidi igrača koji bi mogao da bude upisan u teniske enciklopedije najmasnijim slovima. Srbin je osvojio četiri od pet poslednjih gren slem turnira, zastao je samo na pretposlednjem stepeniku puta ka vrhu Ajfelovog tornja, na Rolan Garosu.

Upravo je turnir u Parizu prva naredna velika meta Đokovića. Ukoliko na pariskoj šljaci nadigra Nadala, Rodžera Federera ili nekog trećeg u borbi za trofej, Novaku bi ostalo da slavi dva puta u mesec dana u Londonu (Vimbldon i Olimpijske igre) i da odbrani titulu u Njujorku. Vrlo komplikovan zadatak, ali zar Novak nije nedavno pokazao u Melburnu da, uz čeličnu volju i Božju pomoć, može da reši i jednačine sa mnogo nepoznatih u ključnim trenucima.

Ko (šta) bi moglo da predstavlja najveću prepreku Novaku na putu ka nezabeležnom rezultatu? Nema sumnje da su pored, Nadala, Federera i Marija, povrede najveći “neprijatelj” neprikosnovenog broja jedan. Možda i najveći protivnik.

Novak je u 2011. godini pokazao da može da se izbori sa krhkim zdravljem, ali je i u tom periodu morao da preda mečeve Huan Martinu del Potru (Dejvis kup), Mariju (Sinsinati) i bez borbe Žo-Vilfredu Congi. Ako leđa i ostali delovi tela ne budu izdali teniskog kralja, neće biti čudo ukoliko u 2012. godini “beli sport” bude dobio prvog “zlatnog” osvajača gren slema u muškoj konkurenciji.

Gde su u celoj priči teniske zamke? Agresivnom igrom sa osnovne linije i raznovrsnim udracima Đoković je potvrdio da može da osvaja trofeje na svim podlogama, pa i na travi. Istina, ima prostora za usavršavane servis-volej igre i ukoliko i na ovom polju bude napredovao, Federeru i Nadalu ostaće samo suze. Niz pehare sa gren slem turnira još dugo, dugo, slivaće se znoj sa lica nasmejanog Novaka Đokovića...