Kakav dan! Kakav praznik! Na Svetog Savu nije ni moglo drugačije. Tri finala za malu zemlju velikog srca. Novak Đoković je započeo, vaterpolisti nastavili, a rukometaši završili. Verovatno najuspešniji dan srpskog sporta ikada. Zemlja u kojoj ima više problema nego lepih stvari, rađa takve šampione. Kako? Lako, ovaj narod sa ovih prostora voli da se igra i vrlo je borben (nekad i previše), a pritom i fizičke predispozicije su jako dobre. Na to bi trebalo dodati sistem u sportu i to je ta dobitna kombinacija. Sistem bi bio moja tema danas.

Njega u pravom smislu te reči u našem sportu nema, izuzeci potvrđuju pravilo. Pojavljuju se ideje, stiže pomoć i sve to kada je postignut uspeh. Potpuno razumem teško stanje i krizu, ali pogledajte koliko se ulaže u naš domaći sport. Nemamo klub ni u jednom sportu koji je konkurentan u finansijama čak i Evro B ligašima. Naš fudbal, gde i dalje ima najviše sredstava u domaćem sportu, nam to i dokazuje iz godine u godinu. Uspesi u evropskim takmičenjima su uglavnom vezani za naše “male” sportove. I oni su slučajni. Ne želim da umanjim uspehe Partizanovih sekcija u košarci, rvanju i vaterpolu, ali i oni najbolje znaju kako se dovijaju da bi bili tu gde su. 

Moram podvući da država i ne treba da finansira klubove već samo nacionalne selekcije i saveze. Ali, smatram da država na razne načine i pomoću nekih olakšica, može da stvori atmosferu gde bi privreda imala interes ulaganja u bazu sporta. Da bi imali nove Vujine,Staniće,Udovičiće i ostale, moramo imati jaku bazu. Baza je u domaćim ligama, tu se stvaraju novi šampioni, a ne u stranim takmičenjima. Tamo odlaze formirani igrači, ko zna koliki je tačan broj naših talenata koji su otišli nezreli i nikad nisu postigli ono za šta su bili predodređeni.

Deca najbolje uče dok gledaju i nije slučajan sportski bum Španije i Francuske poslednjih godina. Dovodili su najbolje svetske igrače i trenere u klubove i pored njih su rasli njihovi šampioni. Sve naše lige su, nažalost, po kvalitetu daleko ispod onoga što naše reprezentacije u tim sportovima postižu. I to je pravi fenomen i uspeh koji su postigli naši momci na Svetog Savu čini još većim.

Ne mogu da ne pomenem rivale naših junaka. Sjajan tim Hrvatske, “kauboji” su pokazali svoju veličinu i u porazu. Endi Mari nas je mučio dobrih pet sati i hvala mu, ovako je slađe. Italijani su zapretili na početku, ali smo jednostavno prejaki za njih u ovom trenutku. Hvala vam srpski heroji bez obzira na to šta uradite u finalu, znam da ćete svi dati i poslednju kap krvi.

Napred Srbija!