Dve odigrane Letnje lige bile su polazne stanice za mnoge mlade košarkaše, koji žele da ostvare san i zaigraju u NBA ligi, ali i za već iskusne profesionalce koji bi sa “vrha liste sportskih želja” skinuli onu pod tačkom - igranje u najjačoj ligi.

Igrom slučaja imao sam prilike da pratim dešavanja iz Las Vegasa, istina preko televizije, ali uz stručnu asistenciju eksperata, SPORTAL.RS je u prilici da vam prenese utiske velike većine trenera, koji su i u Orlandu, ali i “gradu kocke”, sa strane i iz prvih redova, pratili dešavanja na parketu. Njihove su timove vodili asistenti. Kažu, ovako se mnoge stvari bolje vide… Da im verujemo na reč.

Teško je u nekoliko mečeva odabrati najbolje, kada se zna da je ovo za mnoge “audicija” na kojoj nemaju previša prava na greške, a trema ili “teške noge”, o rukama da ne pričamo, mogu da upropaste san. Usput, ODBRANA je na Letnjoj ligi glavna opcija…

Na ovakvom mestu se gleda i statistika. “Bara je mala, a…” i u igri je samo jedna lopta… Od Srba prisutan je bio samo Vladimir Štimac, bivši centar Crvene zvezde, ali se nije naigrao u ekipi Orlanda. U dva izlaska na parket, sa ukupno devet minuta, protiv Šarlota je upisao četiri poena, dva skoka i dve banane, dok je za četiri minuta protiv Netsa uhvatio jednu loptu uz promašaj iz igre.

Ovako, Letnja liga, pogotovo ona koja je igrana u Las Vegasu je pokazala obučenost i košarkašku “pismenost”, pre svih, rukija. Džon Vol i Dominik Džouns su, statistički, dobro prošli “audiciju” i deluje da su shvatili šta im je činiti na “velikoj sceni”. Od veterana valja istaći, u Evropi malo poznate, Džej-Džej Hiksona (Klivlend Kavs), krilu koji je na četiri utakmice imao prosek od 19.3 poena (Feniksu dao 34), ali i Džavalu Mekgiju (Vašington), koji je na dva meča imao dabl-dabl učinke, pa im Letnja liga može biti odskočna daska za sledeću sezonu.

Uostalom, evo i imena na koje bi u sledećoj sezoni trebalo da obratimo pažnju, a da nemaju previše iskustva igranja u profi ligama:

5. Dominik Džons, BEK, Dalas

Džons je za tri godine provedene na fakultetu u Južnoj Floridi postao solidan “ol-raund” igrač, a u pet mečeva je pokazao da iz “rukava” može da izvuče, ne zeca, već potez koji bi malo ko očekivao. To se u NBA traži od bekova. Sa nešto ispod 190 cm visine, Dominik je beležio 16,6 poena, 3,8 skoka i 3,4 asistencije igrajući za Dalas. Trebalo bi da ga na jesen motiviše puna arena u Dalasu, a to bi moglo i da ga “ponese” više nego sto ga je “nosila” publika viđena u Orlandu i Vegasu.



4. DeMar DeRozan, BEK/KRILO, Toronto



DeRozanova glavna karakteristika je odlično snalaženje u situacijama kada se igra bez previše odbrane - “trči i pucaj”. Čak 21 prosečno postignut poen na četiri susreta ipak treba uzeti sa rezervom ili bar njegovo izdanje na Letnjoj ligi analizirati sa određenim stepenom skepticizma. Trebalo bi da nastavi da napreduje, ali ne i da “divlja”. Dobro “vidi” teren, anticipira kao iskusan košarkaš, ali bi morao da popravi tehniku i, pre svega, ako već igra “run-and-gun”, šut za tri poena. Ipak, Toronto mu veruje… To je za njega veoma važno.

3. Taj Louson, BEK, Denver

Brz, brz i brz. Međutim, za Taja je osim brzine važno da nije ruki i da mu je jedna NBA sezona “otvorila oči”. Frenetične igre su jasne za Letnju ligu, ali njegovo “ludilo je bilo kanalisano” jer je Louson, po mišljenju mnogih trenera, bio jedan od najproduktivnijih košarkaša na terenu. Zar 16,4 poena, pet asistencija i čak 58 odsto šuta ne predstavljaju stavku o kojoj “skener” nema šta loše da kaže? Istina, nije pokazao veliki napredak u odnosu na prošlu sezonu, a čak je Dok Rivers, trener Bostona, rekao da Louson nije popravio ni skok šut i da ne zna kako pogađa tako precizno koš. Opšta ocena je da mora da radi, da se “kompletira kao igrač”, ali da je mnogo ispred mnogih bekova koji su se pokazali na LL.

2. Džaval Mekgi, CENTAR, Vašington

U uvodu teksta smo ga već spomenuli… E, sada, gde bi mu kraj bio da je ovakvu lakoću u igri pokazao tokom sezone? Atleta, i najbolji visoki igrač Letnje lige. Solidnih 68 odsto iz igre, 19,8 poena i 9.3 skoka…Međutim, pogađate, većina koševa 213cm visokog igrača je došlo iz reketa tj. ispod koša. Ipak, na stranu ta činjenica, pa šta će on, kao neko centri, na trojci. Momak zna posao koji bi trebalo da radi i to mu daje za pravo da bude optimista.




1. Džon Vol, BEK, Vašington


Što bi kolege iz Amerike rekle - Wall just makes thing happen. Prevod… Najplastičnije - Vol zna da igra! Sa 23,4 poena i 7,8 asistencija na četiri meča bio je ispred svih u ovim kategorijama. Međutim, velika mana mu je očajan procenat šuta - ispod 37 odsto!



Teško je posle prikazanog ocenjivati njegovu odbranu i slobodu u napadu, a i selekcija šuta mu je diskutabilna. Ipak, zna da oseti da je preterao i brzo se vraća u “normalu”. Usput, i on bi morao ozbiljno da poradi na skok šutu, ali i sa ovim manama svojstvenim koledž basketašima, Vol ima, i te kako, materijala i sposobnosti da bi u bliskoj budućnosti ostavi neki “otisak prsta” u NBA ligi.