Retko koji trener u Srbiji je načinio tako veliki uspeh sa nekim klubom kao što je to slučaj sa Slobodom, koju već sedam godina, punim intenzitetom predvodi Ljubiša Stamenković, inače svima poznat kao Piskavac.

Za one koji su možda zaboravili, strateg Užičana uspeo je da Sevojno uvede u elitu srpskog fudbala, da dogura do finala kupa, usput pobedi i Crvenu zvezdu. Nagrada za to bila je i prilika za debi u Evropi, kada je savladan Kaunas, a onda kasnije odigran je i dostojan dvomeč sa francuskim Lilom. U ovoj sezoni, Užičani su pod palicom Stamenkovića pobedili Partizan u drugom kolu, a remizirali sa Vojvodinom i Crvenom zvezdom. Ipak, tema ove priče nije toliko fudbalska, već daje odgovor na pitanje kako je trener užičkog superligaša dobio nadimak Piskavac.

- Pa to je svima zanimljivo, svi me to pitaju. Znate kako, to je bilo još dok sam bio u pionirima, trenirajući fudbal. U to vreme, kao mlad imao sam veoma piskav glas i prozvali su me Piskavac. Taj nadimak mi je ostao kroz sve fudbalske kategorije dok sam igrao, a evo i dan danas. Na utakmicama sam stalno vikao saigračima: "dodaj", "daj mi loptu", a imao sam visoku boju glasa i to ih je nerviralo. I svi su zbog mog takvog glasa počeli da dobacuju "dereš se kao piskavac, piskavac"... i na kraju ostade taj nadimak. Niko me više ne zove po imenu, čak i rođena majka me u kući zove Piskavac! - kaže Stamenković za SPORTAL.RS.

Zbog dobrih rezultata u poslednje vreme, srdačni trener Slobode postao je medijima veoma interesantan, ali, kako kaže, ima jednu malu zamerku.

- Ne znam zašto ljudi u medijima stavljaju da sam rođen 1956. godine kada sam rođen 1964. godine? Ipak, ja sam još mlad, nisam toliko mator, tako da je glupo što mi skoro čitavu deceniju pripisuju, ali valjda će se to ubuduće promeniti - sa osmehom zaključuje Piskavac.