Tri italijanska kluba, Juventus, Sampdorija i Palermo, već su eliminisani iz Lige Evrope, međutim, ovaj na prvi pogled neuspeh u rezultatskom smislu je u stvari, pre svega u finansijskom pogledu, spas za nabrojani trio članova Serije A. Zašto?

Pa, postoji nekoliko faktora koji ne favorizuju Ligu Evrope kao prioritetno takmičenje za klubove, a to su dodatni broj utakmica, samim tim i manje vremena za oporavak igrača za mečeve u domaćem prvenstvu. U prilog tome je i podatak da su Napoli, Palermo, Sampdorija i Juventus kao po pravilu gubili značajan broj bodova u prvenstvu posle napornih okršaja u sekundarnom evro takmičenju, mnogo više, recimo, nego Milan i Inter, koji predstavljaju Italiju u Ligi šampiona.    

Jednostavno, italijanski predstavnici u Ligi Evrope nemaju kapacitet u igračkom kadru da budu konkurentni na dva fronta, pa je zato određivanje prioriteta postalo najvažnije pitanje za klubove. Sem toga, finansijski kolač koji je UEFA namenila učesnicima u Ligi Evrope je gotovo simboličan u odnosu na nagrade za participante u Ligi šampiona. Tako je prošlogodišnji osvajač Atletiko iz Madrida za prvo mesto zaradio tek 7,6 miliona evra. Naredni ciklus ovog takmičenja mogao bi da bude još manje interesantan za klubove iz Italije i zbog toga što će klubovi u okviru domaćeg takmičenja inkasirati više novca od TV prava nego ranijih sezona.  

Kao digresija prethodno navedenog je podsećanje da će od sezone 2011/2012 početi da važi novo pravilo UEFA „FFP“ (Financial Fair Play), koje će funkcionisati po principu „trošiš koliko zaradiš“. Ono podrazumeva da će klubovi smeti da potroše najviše  45 miliona evra za period od tri godine na kupovinu igrača, s tim da će novac koji budu investirali u pojačanja morati prethodno da zarade i da za to imaju dokaz.  Na primer, Florentino Perez, gazda Reala, više neće moći da se obrati bankama za kredit kako bi pazario još neku svetsku zvezdu, već će novac za kupovinu igrača morati da obezbedi, recimo, prodajom TV prava, klupskih obeležja, na kraju krajeva, i prodajom nekog od fudbalera.  

Dakle, UEFA bi jedino uvećanjem nagradnog fonda za takmičenje u Ligi Evrope mogla da zainteresuje timove iz Italije, Španije i Engleske, koji svakako imaju najveći potencijal u pogledu TV publike. Međutim, novo, gorepomenuto pravilo bi moglo da nametne pritisak na klubove i potpuno ih odvrati od namere da ozbiljnije pristupe igranju u Ligi Evrope, koja im ne donosi gotovo nikakvu dobit.   

Međutim, ukoliko bi UEFA uvećala nagrade za plasman u Ligi Evrope, pojavio se rizik da domaća prvenstva budu marginalizovana. Stalnim prihodima od učešća i rezultata u evro takmičenjma određeni klubovi obezbeđuju finansije da se iz godne u godine nadmeću u evro konkurenciji, što je opet kontradiktorno segmentu pravila „FFP“ koje se odnosi na ravnopravniju konkurenciju u nacionalnim ligama.

Konačno, UEFA ima dva izbora - da uveća fond novca za Ligu Evrope ili da ostavi stvari kakve jesu sada i posmatra kako timovi koji imaju najviše publike, oni najpopularniji, ispadaju pre Nove Godine. U svakom slučaju, italijanskim klubovima, dokle god je ovako, uopšte neće smetati rana eliminacija. Štaviše, prijaće im.